Vaša prava u slučaju saobraćajnog prekršaja
Pre nego što započnemo temu saobraćajnih prekršaja, pre svega je potrebno ukratko objasniti pojam prekršaja. Zakon kaže da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Dakle, reč je o protivpravnoj radnji koja je zabranjena određenim propisima, i koja sa sobom nosi određene posledice u vidu kažnjavanja.
Što se tiče saobraćajnih prekršaja, svaki vozač se bar jednom našao u situaciji da ga zaustavi saobraćajna policija – bilo zbog rutinske kontrole, prekoračenja brzine ili nekog drugog prekršaja. U takvim trenucima, važno je da znate svoja prava i obaveze kako biste izbegli neprijatnosti, nepotrebne kazne ili čak gubitak vozačke dozvole.
Šta raditi ukoliko dobijete prekršajni nalog? Da li je potrebno i poželjno potpisati prekršajni nalog? Kako možete osporiti kaznu ako smatrate da niste krivi? Da li Vam je potrebna stručna pravna pomoć? U ovom tekstu saznaćete sve ključne informacije o svojim pravima u slučaju saobraćajnog prekršaja i kako se možete zaštititi.
Imate saobraćajni prekršaj? Pravna pomoć vam može pomoći!
Saobraćajni prekršaji u Srbiji mogu doneti kazne, poene i druge posledice koje utiču na vaš svakodnevni život. Ako ste dobili prekršajni nalog ili želite da razumete vaša prava i obaveze, naš advokat za saobraćajne prekršaje pruža profesionalnu pomoć i zastupanje.
Kontaktirajte nas i zaštitite svoja prava
Zaustavljanje od strane policije – prekršajni nalog
Najčešća situacija koja se u praksi dešava jeste da policijski službenici, nakon što uoče da je u saobraćaju učinjen prekršaj, zaustave lice koje je prekršaj učinilo, i na osnovu same radnje prekršaja izdaju kaznu vozaču. Ovde treba napomenuti da se dokument koji se daje vozaču kolokvijalno naziva kazna, ali je zapravo reč o prekršajnom nalogu u kom je sadržana i kazna.
Naime, prekršajni nalog se izdaje u situacijama kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom predviđena samo kazna u fiksnom iznosu. To znači da policijski službenici imaju pravo da Vam uruče prekršajni nalog samo za one prekršaje za koje je predviđena fiksna kazna.
To znači da ako je za neki prekršaj propisana kazna od 5.000 dinara, a Vi učinite taj prekršaj, policijski službenik će Vam tom prilikom uručiti prekršajni nalog. Sa druge strane, ukoliko učinite prekršaj za koji je propisana kazna u određenom rasponu, na primer od 20.000 do 60.000 dinara, u toj situaciji nećete dobiti prekršajni nalog već ćete morati da idete u prekršajni sud, koji će nakon sprovedenog prekršajnog postupka odrediti, ukoliko smatra da ste krivi, iznos prekršajne kazne.
Prekršajni nalog sadrži sve potrebne podatke poput naziva ovlašćenog lica koji ga je izdao, datum izdavanja i datum uručenja, lične podatke lica učinioca prekršaja, činjenični opis radnje, pravnu kvalifikaciju prekršaja kao i izrečenu novčanu kaznu i uputstvo o načinu plaćanja novčane kazne, kao i ostale propisane podatke.
Pored navedenog, na prekršajnom nalogu postoji i mesto za potpis učinioca prekršaja. Ukoliko se odlučite da ne potpišete prekršajni nalog, to neće biti od uticaja na postojanje prekršajne kazne, jer će Vam policijski službenici svakako uručiti prekršajni nalog koji kao takav proizvodi pravne posledice.
Ono što je od posebnog značaja u pogledu prekršajnog naloga jesu pouke i upozorenja koja se takođe nalaze na prekršajnom nalogu, na osnovu kojih možete ostvariti različita prava u pogledu učinjenog prekršaja, a najvažnija su sledeća:
- Ukoliko se učinilac prekršaja prihvati odgovornosti prekršaja za koji je dobio prekršajni nalog, ima pravo da u roku od 8 dana od dana prijema prekršajnog naloga plati polovinu izrečene kazne. To znači da ukoliko učinite prekršaj i dobijete prekršajni nalog u kom je izrečena kazna od 10.000 dinara, Vi možete platiti kaznu u roku od 8 dana, ali u iznosu od 5.000 dinara;
- Ukoliko propustite navedeni rok od 8 dana, Vama je na raspolaganju pravo da prihvatite odgovornost za prekršaj, i to na način što ćete dobrovoljno uplatiti iznos kazne u celosti, ali pod uslovom da do momenta plaćanja kazne protiv vas nije pokrenut postupak izvršenja;
- Ukoliko ne želite da prihvatite odgovornost za prekršaj, imate pravo da u roku od 8 dana od prijema prekršajnog naloga podnesete zahtev za sudsko odlučivanje o Vašem prekršaju, i to na način što ćete potpisan prekršajni nalog podneti nadležnom prekršajnom sudu, lično ili preko pošte. Ukoliko se prekršajni nalog ne potpiše, sud će rešenjem takav zahtev odbaciti.
Sudski postupak u slučaju saobraćajnog prekršaja
Prethodno je rečeno u kojim situacijama se može desiti da se usled prekršaja vodi prekršajni postupak pred sudom. Dakle to može biti situacija u kojoj je učinjen teži saobraćajni prekršaj za koji je propisana kazna koja nije fiksna, već je propisan samo zakonski raspon, a sud je taj koji nakon sprovođenja postupka donosi finalnu odluku.
Druga situacija je ona kada ne želite da prihvatite odgovornost za prekršaj za koji je izdat prekršajni nalog, već se na pomenuti način obratite sudu radi raspravljanja o prekršaju.
Koja Vam prava stoje na raspolaganju i kako uspešno voditi prekršajni postupak? Dakle ako nadležni organ utvrdi da ste učinili prekršaj, on će podneti sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, koji sadrži sve potrebne elemente da bi sud mogao da postupa po istom, a posebno elemente koje se odnose na činjenice vezane za učinjen prekršaj i učinioca. Ukoliko je zahtev uredan, sud će doneti rešenje o pokretanju prekršajnog postupka.
Ukoliko dođe do pokretanja prekršajnog postupka, sud će uputiti pismeni poziv licu koje je učinilo prekršaj – okrivljenom, kako bi okrivljeni došao u sud radi izvođenja dokaza u prekršajnom postupku. Važno je reći da okrivljeni ima pravo da angažuje branioca – advokata za prekršaje, koji će zastupati njegove interese u toku postupka.
Uvid u dokumentaciju
Pravo koje je od izuzetnog značaja za uspešno vođenje prekršajnog postupka je pravo na uvid u svu dokumentaciju na osnovu koje je prekršajni postupak pokrenut. Dakle, kako bi mogli da poboljšate izgled za uspeh pred sudom i sami ili uz stručnu pomoć branioca iznesete svoju odbranu, potrebno je prethodno da ostvarite uvid u svu dokumentaciju na osnovu koje je prekršajni postupak i pokrenut.
Prinudno dovođenje
Važno je takođe napomenuti da zakon predviđa da ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, te da iz svih okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, sud može narediti dovođenje, ako se činjenično stanje na drugi način ne bi moglo potpuno i pravilno utvrditi.
Suđenje zbog učinjenog prekršaja se odvija na taj način što se izvode dokazi, te se saslušava okrivljeni i svedoci ako ih ima, kao i ostali dokazi po potrebi poput uviđaja i veštačenja.
Donošenje presude
Prekršanji postupak se završava donošenjem presude, koja može biti osuđujuća ili oslobađajuća, ili eventualno rešenjem kojim se postupak obustavlja. Ukoliko dođe do presude kojom se okrivljeni smatra krivim za prekršaj, izreka mora sadržati obeležja prekršaja koji je učinjen, propise koji su primenjeni, odluku o sankciji, kao i odluku o troškovima prekršajnog postupka.
Dakle sud će utvrditi koji iznos kazne je okrivljeni dužan da plati zbog učinjenog prekršaja, kao i rok u kom se taj iznos mora platiti. Pored ovog novčanog iznosa, okrivljeni će biti dužan da snosi troškove sudskih taksi nastalih zbog vođenja prekršajnog postupka.
Sporazum o priznanju prekršaja
Pored navedenog načina donošenja odluke o učinjenom prekršaju, zakon predviđa i postojanje mogućnosti zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja. Naime, kada se prekršajni postupak vodi po zahtevu ovlašćenog organa (na primer policije), taj organ može predložiti okrivljenom ili njegovom advokatu zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja, a isto tako, okrivljeni i njegov advokat mogu isti predlog učiniti nadležnom organu. U ovom slučaju, okrivljeni i nadležni organ mogu pregovarati o uslovima za priznanje prekršaja.
Važno je istaći da se sporazum o priznanju može zaključiti i dostaviti sudu do donošenja prvostepene odluke, a da se sporazum ne može zaključiti u vezi sa prekršajem za koji se izdaje prekršajni nalog.
Sporazum mora sadržati sve zakonski propisane elemente, a o sporazumu odlučuje sud koji sporazum može odbaciti, usvojiti ili odbiti. Ukoliko sud nađe da treba usvojiti sporazum, sud će doneti presudu kojom usvaja sporazum o priznanju, te okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju.
Zastarelost
Usled ogromnog broja prekršaja, a pogotovo saobraćajnih prekršaja koji se čine svakodnevno i u velikom broju, posebno je značajan institut zastarelosti koji ima funkciju zaštite lica koje je uičinilo prekršaj.
Naime, zakonski je definisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen.
To znači da ukoliko učinite prekršaj 01.01.2025. godine, nadležni organi imaju pravo da pokrenu prekršajni postupak najkasnije dana 01.01.2026. godine, a ukoliko to urade nakon navedenog datuma, reč je o zastarelosti i ne možete odgovarati za učinjeni prekršaj.
Zastarelost postoji da bi isključila pravnu neizvesnost, jer ne bi bilo životno logično da lice koje učini prekršaj bude u neizvesnosti godinama nakon učinjenog prekršaja u pogledu toga da li će ili neće biti pokrenut postupak.
Zastarevanje se prekida svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi vođenja prekršajnog postupka. Posle svakog prekida, zastarevanje počinje ponovo da teče.
Šta navedeno znači? U našem primeru, ukoliko je učinjen prekršaj 01.01.2025. godine, i Vi dobijete poziv za ročište dana 05.05.2025. godine, to se smatra procesnom radnjom i time se prekida dotadašnja zastarelost, i počinje da teče iznova. Dakle ako posle tog dana, u narednih godinu dana ne bude nijedne procesne radnje nadležnog organa, nastupiće zastarelost i ne možete odgovarati. Međutim ukoliko se desi da sud opet učini procesnu radnju, rok zastarelosti se opet prekida i „resetuje“.
Prirodno se nameće pitanje, da li se ovime obesmišljava ovaj institut, jer se naizgled jednogodišnji rok zastarelosti može prekidati u beskonačnost. Odgovor na ovo pitanje daje nam upravo zakon o prekršajima koji navodi: „pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost“.
Dakle ovaj instut upravo štiti od navedene situacije, i često se naziva „apsolutnim rokom zastarelosti“, i u našem primeru je to rok od 2 godine od dana učinjenog prekršaja. Dakle ukoliko protekne 2 godine od dana učinjenog prekršaja, a da postupak ne bude pravnosnažno okončan, bez obzira na to da li je nadležni organ preduzimao bilo kakve radnje, nastupa zastarelost i ne može se odgovarati za prekršaj.
Navedeni rokovi od 1 i 2 godine su najčešći u okviru saobraćajnih prekršaja, ali treba imati u vidu da za različite prekršaje mogu biti propisani i duži rokovi zastarelosti.
Saobraćajni prekršaji su deo naše svakodnevice, ali sankcije ne treba prihvatati bezrezervno i bez daljeg preispitivanja. Znanje o svojim pravima može biti granica između nepravedne kazne i pravične odluke. Svaka situacija je priča za sebe – ponekad je kazna opravdana, a sa druge strane, ponekad nije, ali svakako uvek postoji način da se borite za svoje interese.
Zamislite da su saobraćajni i prekršajni propisi kao partija šaha – nije samo važno kako ste odigrali potez, već i kako razumete pravila igre. Ako smatrate da ste neoporavdano kažnjeni ili ne znate šta dalje da radite, nemojte povlačiti poteze naslepo. Konsultujte se sa advokatom za prekršaje koji može sagledati vaš slučaj iz pravog ugla i pronaći najbolje rešenje.
Ne dozvolite da neznanje postane Vaš najskuplji prekršaj. Ako imate dileme ili Vam je potrebna pravna pomoć, slobodno nas kontaktirajte – zajedno ćemo pronaći najbolje rešenje za Vašu situaciju.
